ЛЕТЊЕ ВРУЋИНЕ И ПРОИЗВОДЊА МЛЕКА

Један од највећих проблема у интензивној производњи млека је смањење конзумирања хране у летњим месецима. Нарочито је то случај у интензивном млечном говедарству, као, на пример, код крава холштајн-фризијске расе. Проблем је додатно потенциран и условима смештаја и поприма велике размере у објектима затвореног типа и мале запремине, а у одсуству система вештачке вентилације. Проблем је немогуће у потпуности отклонити, али се може донекле ублажити одговарајућим организационим поступцима, као што је подела хране у раним јутарњим и касним вечерњим сатима, кроз више подела хране у току дана, кроз повећање концентрације оброка, примену пуферних система у исхрани, као и поделом веће количине суве матрије у вечерњим часовима, уколико су ноћи свежије.

Наравно, питање интензитета конзумирања хране није могуће посматрати само кроз проблем високе амбијенталне температуре, него и у контексту релативне влажности ваздуха (RVV). Уколико су температуре високе али то не прати висока влажност ваздуха, говеда лакше подносе такве амбијенталне услове и конзумирање хране се не смањује тако драстично као што је то случај у комбинацији високе температуре и високе влажности ваздуха. Зато се од 90-их година прошлог века овај проблем микроклиматских услова посматра преко такозваног индекса температуре и влажности ваздуха (THI). Уколико су вредности овог показатеља испод 72, сматра се да краве нису у условима топлотног стреса. Вредности у интервалу од 72 до 78 упућују на благ стрес, док више вредности, све до 89, представљају индикацију снажног топлотног стреса. При већим вредностима овог индекса или тачније до 98, ради се о веома снажном топлотном стресу, а у условима још већих вредности THI краве угињавају.

Клима у Србији је карактеристична по комбинацији високих летњих температура и високе релативне влажности ваздуха. Ни у Панчевачком риту није другачије. Управо зато у ПКБ-у се неминовно дешава извесна депресија у производњи млека у летњем периоду, нарочито у јулу и августу. То је неминовност чак и у условима физиолошки оптималних оброка. Као илустрацију можемо погледати информације за ова два месеца у текућој и прошлој години. Резултати мерења, температуре и влажности ваздуха, у Институту ПКБ Агроекономик, приказани су у табели 1.

У овом случају разматране су максималне дневне температуре, из простог разлога што су услови шталског амбијента у том смислу много драстичнији, у поређењу са отвореним простором на коме је мерење вршено.

др Михаило Радивојевић, помоћник директора за производњу за сточарство ПКБ Корпорације